Inflacija na najvišem nivou od 2013. godine

Objavljeno: 2021-09-14 16:00:00

Ono što je jasno svakom ko je otišao na pijacu ovog leta, konačno je pokazala i statistika. Hrana je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u avgustu ove u odnosu na isti mesec prošle godine bila skuplja za 5,8 odsto, mada se mnogi ne bi složili da su cene povećane samo toliko


Cene povrća su više nego pre godinu dana za skoro 20 odsto. Meso je, pokazuje statistika, skuplje 6,6 odsto, a ulje 18,8 odsto. Stanovanje, voda, struja i gas su skuplji za 5,2 odsto u odnosu na avgust 2020, gde su struja i voda skuplji na godišnjem nivou za više od osam odsto. Transport je poskupeo 9,2 odsto, a najviše gorivo, za skoro 17 odsto.

Ukupno, inflacija je na godišnjem nivou dostigla 4,3 odsto, što je skoro na gornjoj granici koridora koji cilja Narodna banka Srbije, od 1,5 do 4,5 odsto i najviši nivo još od septembra 2013. godine. U odnosu na decembar, odnosno od početka godine inflacija je na 4,6 odsto. Postavlja se pitanje da li je inflacija samo privremena pojava ili će nastaviti da raste, ali ono što je jasno je da je globalni fenomen, jer je recimo u evrozoni u avgustu dostigla tri odsto, a u SAD je julska godišnja inflacija iznosila čak 5,4 odsto.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da inflacija može da bude zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da se vodi politika fiksnog deviznog kursa koji inače ograničava rast cena.

„Imamo rast cena u inostranstvu i to se preliva na Srbiju, pa i kroz taj fiksni kurs. Jedan deo inflacije je verovatno posledica i linearnog davanja iz budžeta što je uticalo na povećanje domaće tražnje. Oprez je potreban, ali sa merama monetarne politike ipak treba pričekati. I Evropska centralna banka je još rezervisana“, ocenjuje Šoškić dodajući i da na globalni rast cena verovatno utiče i to što se još nisu stabilizovali lanci snabdevanja, recimo i dalje je nestašica poluprovodnika.

Građani Srbije su verovatno više od drugih osetljivi na inflaciju uzevši u obzir ne tako davno iskustvo sa hiperinflacijom, ali prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA Srbija ima sistemsku inflaciju na nivou od tri do četiri odsto.

„Više me je plašilo kada je inflacija bila blizu nule, jer je to značilo da u stvari imamo deflaciju. Za zemlje u razvoju je određen iznos inflacije stimulans za ekonomiju. Treba imati u vidu i da je Narodna banka nekoliko godina promašivala cilj, odnosno da je inflacija bila ispod ciljanog koridora“, podseća Radosavljević.