Sve poskupljuje: Možemo li se nadati smirivanju cena?

Objavljeno: 2021-10-13 13:35:00

Sve je poskupelo i u svetu i kod nas. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je za RTS da će do kraja godine biti još rasta cena manje-više svega, dodajući da se potom očekuje smirivanje


Potrošačke cene u Srbiji u septembru ove godine u poređenju sa septembrom prošle godine, veće su za 5,7 odsto.

U septembru su hrana i bezalkoholna pica poskupeli za 2,3 odsto, restorani i hoteli za 0,8 odsto, električna energija i gas za 0,5 odsto, a više su cene i zdravstvenih usluga, duvana, nameštaja.

U uslovima pandemije i energetske krize, poskupelo je sve, i kod nas i u svetu.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da što se tiče cena, tačno je da su cene hrane i pića glavni faktor porasta cena u septembru u odnosu na avgust. U septembru imamo 5,7 a u avgustu 4,3, kaže Kovačević i ističe da razlika potiče uglavnom od povećanja cena hrane i pića.

"Taj tekući porast u septembru u odnosu na avgust je 2,6 odsto. Tu je najvažnije meso i sezonsko povrće, koje vuče značajno indeks cena i to je ono što imamo u septembru", rekao je Kovačević.

Dodaje da je u celoj godini najznačajniji rast cena energenta – rasle su od početka godine.

"Sećamo se porasta cena struje u nekim mesecima, mart, april, pa posle cena naftnih derivata, rast cene nafte na berzama. Prošle godine je bila ispod 30 dolara ili barel, a sada preko 80 dolara za barel", podvukao je Kovačević.

Što se tiče cene nafte, Kovačević ističe da je to posledica niske baze u 2020. godini, godini najjačeg epidemijskog šoka i to je sad vraćanje nazad.

Kakve su prognoze

"Ono što možemo videti na osnovu onoga što Ministarstvo finansija predviđa u planiranju budžeta, pre svega u nacrtu rebalansa, da ćemo imati smirivanje sledeće godine, do polovine godine bismo mogli računati da će doći do smirivanja cena generalno, a to je prognoza MMF-a u poslednjem izveštaju, bazira se na činjenici, na dijagnozi da je rast cena u najvećoj meri posledica disbalansa koji je napravila pandemija - neusklađenost potrošnje i ponude", kaže Kovačević.

"Moramo sagledavati sve faktore, epidemija je s jedne strane - neuskađenost ponude i tražnje, izvesni prekidi lanaca snabdevanja, smanjena ponuda, povećana tražnja, monetarne politke su bile ekspanzivne, novca ima više u opticaju, smanjena ponuda i više novca u opticaju izaziva rast cena", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, druga stvar su šokovi koji nisu posledica same pandemije, to je šok rasta cene energenata, gasa, pa se to preliva na rast cena struje, naftnih derivata.

Smatra da se taj deo nije mogao predvideti u tom smislu da je neka međunarodna stručna ustanova očekivala, julski izveštaj MMF-a nije predviđao takve stvari, "bili smo zatečeni od pre par nedelja kada se to odigralo".